Nacrt Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova: Advokatska komora Vojvodine uputila primedbe na predlog Nacrta

Iako prirodi privatno pravnih odnosa najviše odgovara načelo dispozicije, zakonodavac je propisao obaveznost upisa i to u roku od 30 dana od dana nastanka promene. Načelo oficijelnosti se uvodi sa opravdanjem postajanja potrebe da se postupak ubrza a i da se pruži veća pravna zaštita građanima. U celokupnoj zamisli, zakonodavac je prenebregao da pružanje pravne pomoći vrši advokatura koja je jedina pored lokalne samouprave na to ovlašćena, na osnovu čl. 67 Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006). Iz delokruga poslova advokature vršenje upisa se poverava imaocima javnih ovlašćenja. Advokautra se ovakvom transferu delatnosti pod plaštom pravne sigurnosti oštro protivi jer je pružanje pravne pomoći ono što je advokaturi imanentno.

U pogledu načela javnosti stavljamo primedbu na uslovljavanje javnosti u istom članu u kojem se proklamuje. Ako su podaci katastra javni u tom slučaju zakonodavac može na određenim mestim propisati da je javnost isključena ili ograničena sa obrazloženjem zašto je ovakvo ograničenje neophodno.

Čl.15: U pogledu zabeležbi Advokatska komora Vojvodine ima primedbu na upisivanje zabeležbi spora ukoliko je ono ograničeno na vrste sporova koji su navedeni u stavu 2 istog člana. Iako znamo za autentično tumačenje Skupštine RS, smatramo da sve vrste sporova koji se tiču određene nepokretnosti moraju biti zabeleženi. U samom stavu 2 zakonodavac kaže da je dozvoljena zabeležba „po tužbi prethodno upisanog nosioca prava na nepokretnosti, protiv trenutno upisanog nosioca prava, radi brisanja upisanog prava i uspostavljanja prethiodnog stanja upisa“. Ova vrsta spora kako je zakonodavac predložio predstavlja definiciju brisovne tužbe. Paradoks je što u samom Nacrtu kao i u pozitivnim propisima brisovna tužba ne postoji. Predlažemo da se brisovna tužba svakako normira, jer ako ovaj Nacrt pretenduje da bude procesni propis, ova tužba mora naći svoje mesto u odredbama.

Veoma je važno da se u navedene zabeležbe uvrsti i zabeležba postojanja ugovora bilo koje vrste, koji može imati za posledicu promenu upisa prava na nepokretnosti. Ovde navodimo primer koji smo izneli i na javnoj raspravi a to je Ugovor o deobi imovine između supružnika. Ukoliko je kao titular upisan jedna od supružnika a nepokretnost je stečena u toku trajanja braka, postoji zakonska pretpostavka da je ta nepokretnost zajednička imovina. Ukoliko supružnici zaključe ugovor o deobi, ta nepokretnost može po ugovoru pripasti bilo kojem od bračnih drugova.

Pretpostavimo da treba da pripadne bračnom drugu koji je već upisan kao titular – promena nije potrebna ali činjenica postojanja ugovora o deobi bi morala biti zabeležena jer od tog trenutka predstavlja posebnu imovinu tog bračnog druga. O posledicama ne postojanja ove zabeležbe ne moramo da govorimo. Situacija je ista i sa drugim ugovorima koji mogu imati slične posledice. Smatramo da stručne službe Zavoda mogu da procene koji su ugovori ti koji mogu odnosno moraju biti zabeleženi.

Čl.16: Advokatska komora Vojvodine u načelu stavlja primedbu na dvostepenost u radu katastra a koja postoji u okviru istog organa. U prvom stepenu odlučuje uža unutrašnja jedinica Zavoda a u drugom stepenu Zavod. Razlozi nepristrasnosti i objektivnosti kao i izbegavanja uticaja su ti koji nas rukovode u stavljanju ove primedbe. Obzirom da je RGZ poseban Organ uprave odnosno deo same državne uprave a ne sudski organ, još snažnije govori u prilog ove primedbe.

Čl.22: Zakonodavac je kroz normiranje obaveze javnim beležnicima da su „dužni po službenoj dužnosti da Zavodu preko e-šaltera dostave radi upisa u katastar isprave koje donose, sastavljaju, potvrđuju ili overavaju“direktno iz delokruga advokature podnošenje zahteva, a koje predstavlja pružanje pravne pomoći, delegirao u delatnost javnom beležništvu. Protivimo se ovakvoj odredbi.

Čl.23: Ovaj član se nadovezuje na član 22 i odnosi se na obavezu javnih beležnika da u roku od 24 časova dostave sastavljane, potvrđene ili overene javno beležničke isprave. Na ovom mestu napominjemo da je potvrđena isprava (solemnizovana isprava) privatna isprava. Zakon o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja) predviđa načelo dispozicije kod zaključenja ugovora. Zakon o prometu nepokretnosti (“Sl. glasnik RS”, br. 93/2014, 121/2014 i 6/2015) u čl.4 jasno određuje u kojoj formi se zaključuju ugovori koji prometuju nepokretnosti i to je javno bležnički potvrđena isprava. Zakonodavac ovakvim uvrštavanjem privatnih isprava u režim oficijelnosti menja prirodu samih privatnih isprava.

Čl. 25 stav 3 tačka 3: U ovom članu predviđeno je da uz zahtev može biti priložena punomoć ukoliko je podnosi punomoćnik. Na ovom mestu bi moralo pisati „advokat“ jer bilo koja osoba koje bi uzimala ulogu punomoćnika kao da je neko ko može da pruža pravnu pomoć vrši krivično delo nadripisarstva. Smatramo da zakonodavac ovo saznanje ima i da će ovakvu odredbu izmeniti.

Čl. 27. stav 1 tačka 4: Kao i u članu 25 navedeno je da advokat ili preduzetnik odnosno lice upisano u registar posrednika može uz zahtev dostaviti preko e–šaltera. Svako pružanje pravne pomoći se mora jasno odvojiti od eventualnih podnošenja tehničkih dokumenta. Jasno se mora normirati šta rade advokati a šta mogu da rade ostala lica.

Čl. 28: U prvom stavu izbrisati „jednom“.

Čl. 52: Podržavamo predlog zakonodavca da se ne limitira odnosno određuje rok za ispravku grešaka u održavanju katastra nepokretnosti ukoliko nema kasnijih upisa odnosno ako postoji saglasnost lica koje je upisalo svoje stvarno pravo nakon pogrešnog upisa.

Čl. 54: Ovim članom se uvodi još jedno ovlašćenje za javne beležnike a to je izdavanje listova nepokretnosti. Ukoliko je namera povećanje pravne sigurnosti i lakši i brži pristup podacina katastra nepokretnosti Advokatska komora Vojvodine predlaže da se isto ovlašćenje dodeli i advokaturi odnosno advokatima. Postavlja se pitanje, da li država želi pravnu sigurnost samo i isključivo ukoliko je pružaju javni beležnici?

Čl. 59: I ovim članom se predviđa efikasnost na liniji RGZ i javni beležnici. Advokatura kao i u prethodno navedenom članu, predlaže da se advokati povežu sa Zavodom. U slučaju ovakvog povezivanja advokatura bi prihvatila obavezu da ona dostavlja Zavodu sve zaključene pravne poslove koje advokati sačinjavaju u okviru svoje delatnosti osnosno pružanja pravne pomoći.

Na kraju napominjemo i podsećamo da je u Zakonu o advokaturi (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 i 24/2012 – odluka US) članom 36 predviđeno da državni organi imaju obavezu da advokatima pružaju informacije i podatke.

Izvor: Vebsajt Advokatske komore Vojvodine, 02.08.2017.