Razvod braka – kako sprovesti i okončati proceduru razvoda braka

• Prvi je tzv. sporazumni razvod braka, koji se realizuje Sporazumom o razvodu braka koji zaključuju supružnici (propisan u odredbi iz člana 40. Porodičnog zakona), a koji potvrđuje sud svojom odlukom.

• Drugi je tzv. razvod braka po tužbi, kada se brak razvodi odlukom suda koja se donosi u postupku za razvod braka, koji pak pokreće jedan od supružnika tužbom za razvod braka. Pravo svakog od supružnika na podnošenje tužbe za razvod braka propisano je u odredbi iz člana 41. Porodičnog zakona.

Odmah na početku potrebno je naglasiti – sporazumni razvod braka je brži, jefitiniji, i generalno „bezbolniji“ način da se brak razvede, barem posmatrano iz ugla složenosti pravne procedure i potencijalnih novčanih troškova. Sporazum o razvodu braka sačinjava se u pismenoj formi, potpisuju ga oba supružnika, i zajednički predaju nadležnom Osnovnom sudu. Predajom tako sačinjenog i potpisanog Sporazuma o razvodu braka takođe se pokreće parnični sudski postupak, kao i u slučaju kada se sprovodi razvod po tužbi, međutim u ovom slučaju celokupna sudska procedura okončava se na jednom ročištu. Naime, postupajući sudija nakon prijema Sporazumnog predloga za razvod braka zakazuje ročište i na njega poziva stranke, na kom ročištu ispituje da li je predmetni Sporazum sačinjen u skladu sa zakonom, te da li supružnici i dalje ostaju pri istom. Sve do pravnosnažnog okončanja postupka, svaki od supružnika može odustati od podnetog Sporazuma, što se smatra povlačenjem istog, i u tom slučaju se sudski postupak obustavlja bez razvoda braka. Ukoliko supružnici na ročištu ostanu pri Sporazumu, te ukoliko je isti sačinjen u skladu sa zakonom, postupajući sudija okončava ročište i u zakonskom roku donosi presudu kojom se brak razvodi.

Međutim, Sporazum o razvodu braka prema odredbama Porodičnog zakona zapravo mora nužno sadržati tri posebna sporazuma supružnika:

• sporazum o razvodu braka;
• sporazum o vršenju roditeljskog prava (ukoliko supružnici imaju zajedničku maloletnu decu); i
• sporazum o deobi zajedničke imovine.

Šta ovo zapravo znači?

Prvo, ukoliko supružnici žele da brak razvedu sporazumno, pored toga što su saglasni da se brak razvede, moraju se sporazumeti i u pogledu toga koji od roditelja će vršiti roditeljsko pravo nad maloletnom decom, odnosno kome će jedno ili više maloletne dece biti povereno na svakodnevno čuvanje i staranje. Takođe, sporazum o vršenju roditeljskog prava podrazumeva i određivanje načina na koji će kontakat sa decom održavati roditelj kome ona nisu poverena, kao i novčani iznos kojim će izdržavanju dece doprinosti onaj roditelj kome deca nisu poverena (ono što se kolokvijalno naziva alimentacija). Važno je naglasiti da poveravanje vršenja roditeljskog prava jednom od supružnika, ne znači da se drugi supružnik u celosti lišava roditeljskog prava (naprotiv, u doborm delu i drugi supružnik zdržava svoja roditeljska prava i obaveze). Takođe je važno napomenuti da je kod sporazumnog razvoda braka (za razliku od razvoda po tužbi), dozvoljen sporazum supružnika da i nakon razvoda braka i prestanka zajednice života, roditeljsko prava i dalje vrše zajednički.

I drugo, supružnici moraju sačiniti pismeni sporazum o deobi sve svoje zajedničke imovine stečene u braku, pri čemu se naravno misli na imovinu veće vrednosti (pre svega nepokretnosti, kao i pokretne stvari veće vrednosti). Ovaj sporazum ne samo da mora da bude sačinjen u pismenoj formi, već potpisi supružnika na istom moraju biti overeni (solemnizovani) od strane javnog beležnika, ukoliko se sporazum o deobi zajedničke imovine supružnika odnosi na nepokretnu imovinu. Šta i pod kojim uslovima čini zajedničku imovinu supružnika, a šta ne ulazi u režim zajedničke imovine, posebna je tema, ali u praksi upravo ovaj sporazum često biva prepreka sporazumnom razvodu braka, obzirom da se supružnici relativno lako dogovore oko pitanja braka i dece, ali često izostane dogovor oko podele zajedničke imovine.

Ukoliko među surpužnicima nema sporazuma, brak se razvodi odlukom suda koja se donosi u parničnom postupku. Postupak se pokreće podnošenjem tužbe od strane jednog ili drugog supružnika. Tužba se podnosi mesno nadležnom Osnovnom sudu.

Postupak po tužbi za razvod braka je u znatnoj meri komplikovaniji od postupka koji sud sprovodi po zajedničkom Sporazumu za razvod braka. U postupku za razvod braka sud mora odrediti, zakazati i sprovesti više od jednog ročišta (najčešće 3 do 5), obzirom da sud nužno mora izvoditi dokaz saslušanjem supružnika u svojstvu parničnih stranaka, pribaviti izveštaj nadležnog Centra za socijalni rad u pogledu načina vršenja roditeljskog prava nad maloletnom decom supružnika, i izvoditi dokaze u pogledu iznosa kojim će izdržavanju maloletne dece doprinositi roditelj kome ona nisu poverena, i druge dokaze po potrebi.

Uprkos tome što je prema odredbama Porodičnog zakona obavezan sastavni deo Sporazuma o razvodu braka i sporazum o deobi zajedničke imovine, u postupku po tužbi za razvod braka sud ne odlučuje i ne raspravlja o deobi zajedničke imovine supružnika, čak ni kada bi supružnici to želeli. Drugim rečima, radi deobe zajedničke imovine, supružnici bi morali da pokrenu posebаn parnični postupak. Sud koji postupa po tužbi za razvod braka raspravlja samo i isključivo o samom rаzvodu braka, kao i o vršenju roditeljskog prava nad zajedničkom maloletnom decom.

Dakle, nakon sprovođenja parničnog sudskog postupka za razvod braka, sud donosi presudu kojom se razvodi brak i kojom se uređuje vršenje roditeljskog prava nad zajedničkom maloletnom decom, na koju presudu oba supružnika imaju pravo žalbe (presuda kojom se brak razvodi na osnovu Sporazuma o razvodu može se takođe pobijati žalbom, ali samo u odnosu na ograničeni broj žalbenih razloga). Nakon što u krajnjem bude odlučeno o žalbi ili žalbama na ovakvu presudu, ili ukoliko žalbe nisu izjavljene, presuda postaje pravnosnažna, i danom pravnosnažnosti brak je razveden.

Sudska taksa za podnošenje Sporazuma za razvod braka iznosi 1.950,oo dinara, plaćaju je po pravilu supružnici na jedake delove, a ne plaća se sudska taksa za presudu o razvodu braka donetu na osnovu takvog Sporazuma. Međutim, ukoliko supružnici imaju zajedničku nepokretnu imovinu, cena overe njihovih potpisa na sporazumu o deobi takve zajedničke imovine od strane javnog beležnika, biće određena prema zvaničnoj tarifi javnih beležnika, srazmerno procenjenoj vrednosti predmetne nepokretne imovine.

Sudska taksa za podnošenje tužbe za razvod braka iznosi 2.660,oo dinara, koliko iznosi i taksa za presudu kojom se brak razvodi po tužbi. Ove sudske takse unapred plaća onaj supružnik koji podnosi tužbu, a da li će sud obavezati tuženog supružnika da supružniku koji podnosi tužbu nadoknadi troškove na ime plaćenih sudskih taksi, kao i troškove na ime plaćenih usluga advokata, zavisi od slobodne ocene suda da li bi to u konkretnom slučaju bilo pravično ili ne.

Prema zvaničnoj Advokatskoj tarifi nagrada za sastav Sporazuma za razvod braka ili tužbe za razvod braka iznosi 16.500,oo dinara, a zastupanje na održanom ročištu za razvod braka iznosi 18.000,oo dinara. Međutim, u praksi većina advokata odstupa od ovako propisane tarife kada je u pitanju razvod braka, i nagradu za svoj rad naplaćuje u umanjenim iznosima, najčešće 50% od ovako propisanih iznosa. Osećam potrebu da istaknem da nagrada koja se advokatu plaća za svaku pojedinačnu radnju (sastav tužbe ili zastupanje na ročištu), obuhvata i nagradu za sav onaj rad advokata koji se na prvi pogled ne vidi, i koji je najčešće nemerljiv, ali zahteva napor i utrošeno vreme, te je to ugao iz koga bi trebalo posmatrati cenu advokatskih usluga.

Dajte sve od sebe da brak sačuvate. Neka vam to bude prvi cilj. Ukoliko pak zajednički život više nije moguć, onda bi supružnici trebalo da svu snagu i energiju usmere na postizanje i zaključenje Sporazuma o razvodu braka, obzirom da je to jednostavniji, jefitiniji, i u krajnjem, efikasniji način da se prebrodi razvod braka kao jedna životna kriza i nešto što svakako nije prijatno niti lako za preživljavati.